Upotreba prilagođene lektire u učenju i nastavi engleskog

Od samog početka rada u nastavi stranih jezika, prilagođena lektira mi je jedno od omiljenih nastavnih sredstava. To je verovatno zato što je i meni samom ova vrsta literature mnogo pomogla da brže i lakše savladam jezike koje sam učio u osnovnoj školi i gimnaziji. U ovom članku ću vas upoznati sa konceptom prilagođene lektire, konkretno na primerima vezanim za učenje engleskog (princip je, naravno, isti i za ostale jezike): šta je ona zapravo i kako može da se koristi.

U najkraćem, prilagođenu lektiru čine knjige napisane pojednostavljenim jezikom prilagođenom učenicima stranih jezika. Može da se radi o prerađenim postojećim knjigama, kao što su klasici svetske književnosti, ili o potpuno originalnim sadržajima pisanim za potrebe nastave, odnosno samostalnog učenja jezika. Mnoge takve knjige su dizajnirane u formi stripa ili su bogato ilustrovane, što dodatno olakšava čitanje i razumevanje teksta (i konteksta). Engleski termin za ovu vrstu literature je graded reader, gde pridev graded upućuje da su te knjige osmišljene za konkretan nivo (grade) učenja jezika; sam nivo je uvek jasno istaknut na koricama, da ne bi bilo zabune.

Ipak, do zabune može da dođe, jer različiti izdavači koriste različite klasifikacije nivoa koje nisu nužno međusobno usklađene: naslov koji jedan izdavač označi kao intermediate (srednji) može zapravo biti bliži znatno višem nivou po klasifikaciji negog drugog izdavača, i slično. Pojedini izdavači, pak, svoje naslove razlikuju po ukupnom broju ključnih reči (headwords), što je još teže uklopiti u danas široko usvojenu međunarodnu klasifikaciju prema tzv. CEFR nivoima. Moj savet je da se pre kupovine ovakvih knjiga posavetujete sa svojim nastavnikom, ili da sami prvo prelistate knjigu koja vas interesuje i pokušate da procenite da li deluje prelako ili preteško za razumevanje.

Bilo bi idealno da odaberete naslov koji je tačno na vašem nivou: lektira pisana za niži nivo neće biti dovoljno izazovna i nećete ništa novo naučiti iz nje; lektira na višem nivou biće vam preteška i obesmisliće samu upotrebu ovog nastavnog sredstva. Ove knjige su predviđene za relativno brzo, lako i opušteno čitanje sa uživanjem (tzv. ekstenzivno čitanje), a od svega toga neće biti ništa ukoliko budete morali da tražite značenje svake druge reči.

Kad smo već kod novih reči, njih će svakako biti, ali izdavači to rade tako što u fusnotama ili kratkom rečniku na kraju knjige nude objašnjenja, ili teži vokabular uklapaju u tekst na način da iz konteksta i na osnovu ilustracija možete lako da zaključite o čemu se radi. Takođe, noviji reader-i obično sadrži i prateće vežbe, ne samo vokabulara, već i gramatike koja se obično radi na datom nivou, tako da predstavljaju mnogo više od kratko prepričanog i pojednostavljenog sadržaja neke knjige.

Pored svega toga, uz mnoge od ovih naslova dolaze i prateći CD-ovi sa audio sadržajem. Iz vremena kad sam ja bio učenik, još uvek se rado sećam audio kaseta sa pričama o Šerloku Holmsu i odličnih dramatizacija uz koje je i čitanje predstavljalo užitak. Učenicima uvek savetujem da i sami malo eksperimentišu i koriste sve resurse koji su im na raspolaganju. Znam da nismo svi knjiški moljci: neko možda nema vremena ili strpljenja za čitanje, ali će rado odslušati neku priču. Za one koji imaju i vremena i strpljenja, čitanje uz pratnju audio-knjige može da, na primer, pomogne pri usvajanju izgovora, ili da iskustvo čitanja prosto učini zanimljivijim. (U nekoliko ranijih tekstova dotakao sam se teme razvoja veštine slušanja; možete da pogledate ovaj i ovaj članak).

Sa učenicima nalazim načina da prilagođenu lektiru uklopim i u naše redovne časove (na fotografiji pri vrhu stranice možete videti naslove koje trenutno koristim u radu): diskutujemo o knjigama koje su pročitali, analiziramo likove, zajedno radimo prateće vežbe i slično. Ove knjige su obično vrlo tanke i deluju kao nešto što se brzo pređe i praktično bude za jednokratnu upotrebu. Ali ne dajte se zavarati: one su metodološki tako koncipirane da iz njih možete jako mnogo da izvučete; nemojte samo da ih “preletite”.

Pred kraj, navešću neke od vodećih izdavača prilagođene lektire za učenje engleskog jezika. Kao što ćete videti iz njihovih kataloga, broj dostupnih naslova je velik, postoje za sve nivoe učenja, i lako ćete naći nešto što vam odgovara.

• Oxford Bookworms Library – naslovi su podeljeni na nivoe 1-6
• Macmillan Readers – sajt sadrži online Book Club i druge digitalne resurse
• Penguin Readers – od početnog nivoa do 7; sajt sadrži prateće testove, nastavne planove i druge aktivnosti 
• Pearson English Graded Readers – nivoi 1-6; ovaj sajt takođe sadrži razne prateće resurse
• Helbing Readers – izdanja kategorizana prema CEFR nivoima 
• Cambridge Readers – izdanja Cambridge University Press-a su takođe usklađena sa CEFR nivoima; možete ih pretraživati i prema jednoj od tri ponuđene varijante engleskog: britanskoj, američkoj i međunarodnoj.

Ovo nije kompletna lista; izdavača specijalizovanih za objavljivanje ove vrste literature ima još mnogo. Najbolje proverite šta je sve dostupno na lokalnom tržištu knjiga (većina gore navedenih izdavača ima svoje ovlašćene distributere u našem regionu). Takođe, možda ne bih ovo smeo da pominjem zbog autorskih prava, ali ukoliko malo potražite po internetu, pojedine naslove ćete moći besplatno da preuzmete kao e-knjige. Nastojte da to ipak bude legalno!

Ukoliko ste već imali priliku da koristite reader-e, bilo kao nastavnik/ca ili učenik/ca, pošaljite komentar o svojim iskustvima: šta vam se dopalo i šta vam je bilo korisno, a šta ne. I javite ukoliko već imate svoj omiljeni reader!

P.S. Ovaj članak je dostupan i u unekoliko izmenjenoj engleskoj verziji kojoj možete pristupiti ovde.