Dani u nedelji: pagansko poreklo engleskih naziva

Engleske reči za dane u nedelji su među prvima koje učenici nauče, ali malo ko se zapita šta one zapravo znače i odakle potiču. Ovom prilikom ćemo se pozabiti poreklom ovih reči, uz malu pomoć etimologije i mitologije.

Photo by Bich Tran on Pexels.com

Uvođenje sedmice – nedelje od 7 dana – bilo je veoma komplikovan proces koji je trajao vekovima; zapravo, milenijumima. Prvo je zabeležen u drevnom Sumeru pre oko 4000 godina, odakle se polako širio među mediteranskim narodima, dok ga na kraju nisu usvojili Grci i Rimljani u poklasičnom periodu, barem u nekoj meri. Mnogi savremeni evropski jezici, romanski naročito, do danas slede latinske nazive za dane u nedelji, na način na koji su se koristili u poznoantičko doba gde je svaki dan bio posvećen određenom rimskom božanstvu, odnosno nebeskom telu povezanom sa njim. Ekspanzijom hrišćanstva na severne delove Evrope, isti sistem su, uz određene izmene, preuzeli i  germanski narodi, zamenjujući imena rimskih božanstava srodnim germanskim bogovima i boginjama sa sličnim svojstvima (proces poznat kao interpretatio germanica). 

Pogledajmo kako se to odrazilo na nazive za dane u nedelji u engleskom jeziku:

MONDAY – PONEDELJAK

Naziv za prvi dan u nedelji, Monday, dolazi od staroengleske reči Monandæg, u kojoj se prvi deo složenice, Mon-, odnosi na Mesec (u savremenom engleskom Moon). To se poklapa sa poznantičkim rimskim kalendarom u kome je ponedeljak bio dies Lunae – dan Lune, boginje Meseca. Ukoliko znate neki od romanskih jezika, Lunu ćete odmah prepoznati u francuskom lundi, italijanskom lunedì ili španskom lunes.

TUESDAY – UTORAK

Tue- u Tuesday poreklo vodi od imena anglosaksonskog boga Tiwa. Tiw, poznat kao Týr kod drugih germanskih naroda, ratničko je božanstvo poistovećeno sa rimskim bogom Marsom. Kako je Marsu bio posvećen utorak – lat. dies Martis, ustaroengleskom smo dobili Tiwesdæg. Slično kao Lunu, i Marsa ćemo lako prepoznati u korenu naziva za utorak u romanskim jezicima: mercredi u francuskom, martes u španskom, marţi u rumunskom, itd.

WEDNESDAY – SREDA

Središnje mesto u sedmici zauzima, logično, središnje božanstvo germanskog panteona: stengl. Woden (drugde poznat kao Odin, Wotan itd.). Ovde imamo mali raskorak između stengl. Wodnesdæg i latinskog naziva za sredu – dies Mercuri – dan Merkura, koji, premda značajan, nije vrhovno rimsko božanstvo i ne korespondira sa Odinom.

THURSDAY – ČETVRTAK

Reč Thursday potiče od stengl. Ðunresdæg – Torov dan. Tor (staroeng. Ðunor / Thunor) u germanskom panteonu je Odinov sin, božanstvo munje čiji kult je bio izuzetno popularan kod drevnih Germana. I ovde imamo raskorak u terminologiji, budući da je latinski naziv za četvrtak dies Jovi – dan Jupitera (jeudi na francuskom, joi u rumunskom, jueves na španskom), koji bi bio analogan germanskom Odinu pre nego Toru. 

FRIDAY – PETAK

Freitag na nemačkom, fredag na švedskom, norveškom i danskom… “Slobodan” dan? Iako je zavodljivo zaključiti da prvi deo složenice u germanskim jezicima (fri- / frei- / fre-) ima veze sa slobodom od posla i uvodom u neradni vikend, u pozadini je nešto sasvim drugo. Fri- u Friday potiče od imena boginje Frigg, jasno vidljivo u stengl. reči Frigedæg. Frig je Odinova žena, boginja ljubavi, porodičnog života i domaćinstva, između ostalog. Petak joj je posvećen po analogiji sa latinskim nazivom za petak: dies Veneris – dan Venere, rimske boginje ljubavi. I njeno ime je očuvano u nazivu za petak u savremenim romanskim jezicima: vendredi u francuskom, vineri u rumunskom, venerdi u italijanskom itd. Slovenski petak / pátek / piątek u poređenju zvuči pomalo dosadnjikavo, jer se jednostavno odnosi na broj pet.

SATURDAY – SUBOTA

Staroengleski Sæternesdæg jedini je od naziva za dane u nedelji koji ne vodi poreklo od imena nekog germanskog božanstva, već je direktno preuzet iz rimskog kalendara, gde je naziv za subotu dies Saturni – dan Saturna. Saturn je izuzetno važno rimsko božanstvo prvobitno povezano sa setvom i obiljem; u njegovu čast proslavljan je najveći rimski praznik, Saturnalija. U mnogim drugim evropskim jezicima, pod uticajem hrišćanstva, naziv za ovaj dan potiče od hebrejskog shabbat, odatle subota / sobota u slovenskim jezicima, sabbado u italijanskom, sâmbătă u rumunskom itd.).

SUNDAY – NEDELJA

Naziv za nedelju verovatno je najlakši za odgonetnuti. U osnovi staroengleskog Sunnandæg,modernog Sunday,stoji Sun – Sunce. Latinski naziv za nedelju je dies Solis – dan boga Sola, personifikacije ovog nebeskog tela, tako da se i u ovom slučaju radi o interpretatio germanica. Budući da je u hrišćanskom, to jest crkvenom, kalendaru nedelja svečani dan na koji se evocira Isusovo mitsko uskrsnuće, u mnogim evropskim jezicima nosi naziv sa značenjem gospodnjeg dana / dana Gospoda: domenica u italijanskom, dimanche u francuskom, domingo na portugalskom… Kod slovenskih naroda ime jednostavno ukazuje na to da se radi o neradnom danu: ned(j)elja u južnoslovenskim narečjima, neděle u češkom, niedziela na poljskom (mada, vrlo pobožno zvuči ruski naziv za nedelju – воскресенье / voskresenie, usamljen i među istočnoslovenskim jezicima). 

Zanimljivo je kako je drevno, prethrišćansko paganstvo zadržalo svoju prisutnost u mnogim savremenim jezicima između ostalog i kroz ove sasvim obične, svakodnevne reči za dane u nedelji. Tokom vekova, bilo je pokušaja da se i engleski termini upodobe novom, hrišćanskom poretku, ali drevni nazivi su opstali i nema naznaka da će se to promeniti.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: